МАНАСТИР РМАЊ

МЈЕСТО: Мартинброд
СЛАВА: Никољдан
БРАТСТВО: 3 јеромонаха
ИГУМАН: O. Серафим Кужић
СВЕТИТЕЉ (МОШТИ): Св. Георгије (дио главе), Св. Теодор Тирон, Св. Цар Лазар

ИСТОРИЈАТ :

Манастир Рмањ налази се у западном дијелу босанске крајине између двије ријеке, Унца и Уне, у Мартин Броду на подручју општине Дрвар. Саградила га је ћерка деспота Ђурђа Бранковића на спомен свога рано преминулог сина Хермана 1443. године. Манастир је посвећен Светом Оцу Николају. У вријеме турске владавине манастир је био више пута пљачкан.

У манастиру Рмњу је било сједиште дабробосанске митрополије у којој је столовало 10 митрополита. За вријеме митрополита Теодора 1615. године, основана је богословија из манастира Рмња у манастиру Крки у Далмацији. У то вријеме манастир је бројао око 100 монаха. Тадашње монаштво се бавило превођењем књига и иконописањем икона. Био је један од најбогатијих манастира у западном дијелу Српске Крајине (БиХ).

1943.године манастир је срушен од стране њемачке авијације, као и тадашњи конак. Његова обнова није почела све до 1975. године, која је трајала пуних 5 година и до данас је обновљена само Црква која није квалитетно реновирана и у лошем је стању. Данашње монаштво је дошло у манастир Рмањ 1995. године и оно броји свега три јеромонаха: игуман Серафим Кужић, сабраћа јеромонаси Софроније Никић и Сергије Карановић.

У току хрватске Олује, августа мјесеца 1995. године, на Српску Крајину у Далмацији, није био поштеђен ни манастир Рмањ у Мартин Броду тако да је братство манастира морало да напусти манастир заједно са својим народом и бива у одсуству пуне двије године.

На позив Епископа да се братство врати у манастир исти су се одазвали.

Године 1998. у мјесецу марту када се братство по други пут повратило, манастир је нађен у оштећеном стању (кров Цркве је упропаштен), тако да Цркви пријети велика опасност од влаге, за коју је потребна велика санација. Уједно по доласку налазимо и минирану Цркву у њеној унутрашњости за коју смо морали потражити помоћ од међународних снага за деминирање.

Повратак братства у манастир и његова обнова је веома значајна и за сам манастир како би он добио свој пријашњи сјај и љепоту коју је имао, за које се залаже и за које ће се залагати садашње братство и за нсрод који живи на тим подручјима западне Крајине.

Сам манастир говори нам да су на овим подручјима живјели наши преци и да је манастир стуб Православља који је штитио и који ће штитити српски народ на овом подручју.

 
             

Сви текстови, фотографије и други материјали на овој страници власништво су
СОЗ-е Епархије бањалучке и без одобрења Заједнице не могу се користити.
© 2006 - Сва права задржана