|
Основали су га жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар. Овај посљедњи је, 1383. године као монах Јобан сазидао и живописао припрату.
Већ 1393. године кад су Турци први пут провалили у Босну манастир је страдао. Обновили су га деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица. Негдје на граници 18. и 19. вијека манастир је опустјео. Црква је темељно рестаурирана 1884. године али је у Другом свјетском рату готово разорена.
Највећу вриједност ове грађевине представљају фреске а међу њима су најзначајније историјски портрети, којих је било осам.
Поред жупана Прибила и његових синова Стефана и Петра ту су били и портрети манастирског игумана Јефросима и једног
|
протовестијара (министра финансија) који, иначе, иде у ред најизразитијих портрета нашег средњег вијека.
У науци је остало неразјашњено кога представља слика владара и владарке са њиховим малим сином, сигнираних као Стефана и Јелена: краља Твртка првог, краља Душана или кнеза Лазара са породицом. Нарочит инерес изазвала је слика Светог Петра призренског, датог у бисти, медаљон.
Остале фреске су приказивале разне хришћанске светитеље и божанска лица али потпун суд о њима није се никад могао донијети јер су сачувани само њихови остаци. |
