Светосавска омладинска заједница Епархије бањалучке

МЈЕСТО: Доњи Вијачани

 

СЛАВА: 21.11. Сабор СВ. Архангела Гаврила

 

ИСТОРИЈАТ:

 

Манастир Ступље, са црквом посвећеном светом арханђелу Михаилу, налазио се 25 километара удаљен од манастира Липља, у селу Горњи Вијачани, на рјечици Манастирици која се два километра низводно улијева у Укрину.

 

stuplje1.jpg

 

Са именом манастира Ступља се први пут срећемо у запису из Крушевског поменика, заправо поменику манастира Добруна, који је изгорио у пожару Народне библиотеке у Београду 6. априла 1941. године. У њему се имена монаха из Ступља помињу заједно са монасима манстира Липља и то у дијелу Поменика који се датује у другу половину 15. вијека. Н акон записа имена ступљанских монаха у поменик манастира Добруна код Вишеграда први сљедећи нама познати податак о овом манастиру потиче из 1629. године. Тада је у Ступљу, у манастиру Светог архистратига Михаила ''званом Ступа'', преписан манастирски Типик ''...у вријеме понизног игумана господина Георгија...'' у вријеме босанског митрополита Исаије и Пећког патријарха Пајсија.

 

Још неколико књига преписаних у Ступљу, које су се до 1991. године налазиле у збирци славонског манастира Ораховице, говоре да су се ступљански монаси током 17. вијека старали да своју обитељ опреме богослужбеним књигама, а што је непосредно свједочанство о активном животу ове монашке заједнице и релативно повољним временима за њено дјеловање. Ово ће се потврдити у другом, шест деценија млађем запису, сачињеном у једном другом ораховачком рукопису. У овој биљешци наводи се да је била поменутта књига донесена из манастира Ступља у вријеме игумана кир Исаије 1691. године. Из ње сазнајемо да су у исто вријеме из Ступља у Ораховицу пренесени и један Панегирик и један Октоих једногласник. Број ступљанских књига које су на самом крају 17. вијека ''евакуисане'' у Ораховицу је био знатан и о томе свједочи , нажалост недатован, запис једном ораховачком рукопису.

 

stuplje2.jpg

 

Сљедећи запис, опет у књизи из ораховачке збирке рукописа, даје податке о монасима чијом заслугом су рукопи с не књиге из Ступља склоњене у славонски манастир Ораховицу. У запису се каже: ''Ово је књига манастира Ораховице, светог оца Николе, Христовог чудотворца. Књигу принесоше из манастира Ступља јеромонах Атанасије и Арсеније и Сава и Максим и Теофил и Теодосије старац. Они дођоше из манастира Ступља у манастир Ораховицу''.

 

Познат је још само један писани извор везан за манастир Ступље. То је биљешка из 1696. године у истом ораховачком рукопису која казује да ''... у та времена манастири многи опустјеше и сагорјеше од проклетих и безбожних агаренских (исламских, прим. а.) чеда'', те да ''...тада манастири Ступље и Липље сагорјеше и опустјеше коначно.'' Из ових, релативно малобројних, али рјечитих историјских извора може се са доста сигурности, претпоставити историја манастира посвећеног светом арханђ елу Михаилу, званом Ступље између првог и посљедњег познатог помена, то јест у периоду од средине 15. до краја 17. вијека. Вријеме оснивања манастира треба тражити у годинама прије уписа имена његових калуђера у Крушевски поменик, дакле прије средине 15. вијека. Како је босанска средњевјековна држава изгубила самосталност падом под Турке 1463. године, а посебно с обзиром на чињеницу да је овај сјевернозападни дио Босне гдје се Ступље налазило у периоду од 1463. до 1527/28. године био под влашћу Угарске, у склопу такозване Јајачке бановине, то је сигурно да је овај манастир настао у предтурско доба.

   

stuplje3.jpg

 

Ко су му били ктитори и када је заправо настало Ступље – питања су на која за сада нема прецизног одговора. В ладавина српског краља Драгутина над овим крајевима на крају 13. и у првим деценијама 14. вијека дала је повода народном казивању, према којем су готово сви сјевернобосански манастири његове задужбине. Међутим, писана свједочанства о евентуалним задужбинама овог владара на простору између Дрине и Врбаса, за сада нису позната.

 

У Ступљу се од средине 15. до краја 17 вијека одвија организован монашки живот. Најпоузданији доказ за то је већи број рукописних књига, насталих у Ступљу, које су се након Велике сеобе, како свједоче на почетку наведени записи, обрели преко Саве, на аустријској територији, у манастиро Ораховици. За калиграфско преписивање и украшавање типика, панегирика, октоиха и ко зна колико још непобројаних, у сеобама и страдањима несталих псалтира, јеванђеља, отачника, требало је много писмених, вјештих и трудољубивих калуђерских руку. Сачувани рукописи само дају основу за претпоставку о неколикко пута бројнијем фонду данас уништених рукописа, а број њихових преписивача несумњиво је свједочанство о бар десетак пута већем броју монаха у манастиру током његове снажне активности у 16. и 17. вијеку.

 

stuplje4.jpg

 

Помен шест ступљанских јеромонаха и једног старца, избјеглих у Ораховицу, такође представља дио братства који се, уочи бијега испред турске одмазде након пораза Аустријанаца у великом рату од 1683. до 1690 године, налазило у Ступљу. Можемо само да претпоставимо колико је ступљанских монаха страдало у тренутку када манастир "сагорје и опусти коначно", а колико их је нестало у сеоби. За та времена, руком другог преписивача у истој ораховачкој књизи каже се: "Каква искушења, скрб и напасти су претрпјели монаси, скитајући се у земљи угарској и њемачкој, када од лукавих Нијемаца и Угара ни са архиепископ Арсеније није био поштеђен? Колико је ступљанско братство било прије ове несреће, какав су храм имали, колико земље и шуме, ливада и пашњака, какве конаке, трпезарију, испоснице, ћелије - то можемо тек да слутимо.

 

Све до 1994. године манастир Ступље је у науци био познат само као појам из историјских извора, смјештен неодређено на непознату локацију у широј околини Теслића. Како се у два од пет постојећих помена Ступља оно среће заједно са поменом манастира Липља, то је увријежена претпоставка да су се ова два манастира налазила недалеко један од другог и да је током вијекова њиховог трајања постојала непрестана жива веза између њихових братстава. Стога се све до марта 1994. године, када су прецизно убицирани остаци манастира Ступља, на основу заједничког помињања у изворима, претпостављало да се он налазио негдје у близини Липља, што се показало оправданим. Заиста, локалитет Црквиште, на којем су откопани темељи цркве, а три године потом и конака и других пратећих зграда манастирског комплекса Ступља, удаљен је 12 километара вазду шном линијом од Липља, до којег води око 20 километара макадамског пута уз ток ријеке Укрине.

 

Поменуто Црквиште налази се у селу Горњи Вијачани у општини Челинац. Локалитет, чија површина износи око 600 m 2 , налази се на лијевој обали потока Манастирице, који се свега 2 километра низводно улива у Укрину. Темељи цркве пронађени су систематским археолошким ископавањем на дубини од 0.30 m испод површине, и то као посљедњи сачувани ред камења, без трагова везива.