Светосавска омладинска заједница Епархије бањалучке

МЈЕСТО: Козарска Дубица

 

СЛАВА: Св. Архангел Гаврило

 

САБОРИ: Преображење

 

ИГУМАН: Јеромонах Василије

 

ТИПИК: Недјељом и празницима Литургија, Јутарња, Вечерња, Часови

 

ИСТОРИЈАT:

 

Постоји неколико забиљежених предања која говоре о постанку манастира Моштанице. Једно од њих каже да је Моштаница задужбина родитеља Светог Саве. Ово казивање сасвим се укалапа у свесрпско светосавско предање и нема извора на основу којих би се оно могло провјерити. П рема другој легенди Моштаница је подигнута 1113. године и то на мјесту погибије светог Теодора Тирона. Старији описивачи манастира поткрјепљују ово ''датовање'' казивањем о неком црквеном кључу на којем је тобоже била урезана година 1111.

 

mostanica1.jpg

 

Предање према којем је манастир Моштаницу подигао а манастир Рмањ, као столицу свом брату калуђеру Гаврилу Предојевићу, обновио Хасан-паша Предојевић везује се за стварне догађаје из прошлости овог краја, за турска освајања даље на западу током 16. вијека.

 

Први писани спомен манастира Моштанице је запис из 1579. године у Отачнику који се данас налази у Хиландару. У њему се наводи да је књига писана наведене године '' у храму светог арханђела Михаила у Манастиру звном Моштаница, у вријеме игумана Григорија јеромонаха.

 

mostanica2.jpg

 

Моштаница је у времену од средине 16. до средине 20. в. обнављана чак 9 пута. Како је и она страдала од њемачких бомби у прошлом свјетском рату, то су посљедње обнове изведене непосредно након рата.

 

Црква је димензија 23,4 x 10,5м, а висина куполе је 13,5м. Старији истраживачи оставили су податак о посљедњем трагу моштаничког живописа, који је био смјештен у ниши на западној фасади - ружичасти балчак мача светог арханђела Михаила, којем је и посвећена моштаничка црква.

 

По својој најмање петстогодишњој прошлости и по изузетно смјелој, складној и богатој архитектури цркве манастир Моштаница припада оном реду споменика културе који обиљежавају највиши ниво стваралаштва српског народа у окриљу Српске православне цркве. Историју овог споменика прате исте етапе које се уочавају у историји православних манастира на овом подручју, посебно Рмња. Положај на увијек немирној граници Отоманског и Аустријског царства условио је стална страдања и честе сеобе монаха, након којих су слиједили повраци и обнове.

 

mostanica3.jpg

 

Манастир Моштаница регистрован је као споменик културе друге категорије 1951. г. и ужива мјере заштите прописане З аконом о заштити културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине.

 

Свети Теодор ( Сладић ) је родом из села Курузара под Козаром. Оскудни историјски подаци мало казују о животу овог српског мученика. По предању, Турци су га ухватили заједно са 150 Крајишника и мученички уморили. Спаљен је 1788. г. Код манастира Моштанице. Од његових моштију сачувана је рука са прстима. Године 1876. рука мученика Теодора била је у манастиру Комоговину (сјеверозападно од Костајнице) , а уочи Другог свјетског рата пренијета је у цркву у Костајници. Послије рата, једно вријеме била је у Саборној цркви у Карловцу, одакле је 1957. г. Пренијета у манастир Комоговину, гдје се и сада налази.

 

На икони, која се налази у саставу иконостаса цркве у Мариндолу, сјеверозападно од Карловца, св. Теодор је приказан у српској народној ношњи тога краја.

 

mostanica4.jpg

 

Свети ђакон Авакум , преподобно - мученик. Рођен је 1794. у Кнешпољу, близу манастира Моштанице. Крштено име - Лепоје. У раној младости напушта кућно огњиште и одлази у манастир Моштаницу.Код духовника Генадија припрема се за монашки постриг и монаши се у манастиру Моштаници.

  

Послије буне 1809. године, коју су Турци угушили крваво, није поштеђен ни манастир Моштаница. Игуман Генадије, са сином Стојаном, ђаконом Авакумом и његовом мајком, напуштају манастир 1811. г. и одлазе у манастир Трнову, код игумана Пајсија. У вријеме Хаџи - Проданове буне 1814. г. Духовник Генадије је узео активно учешће. Буна је угашена и Турци ухвате Хаџи - Продана и његову породицу, игумана Пајсија, ђакона Авакума и Стојана и оковане их одведу у Чачак, а затим у Београд.

 

Игуман Пајсије, заједно са више стотина Срба, набијен је на колац код Стамбол - Капије у Београду. Генадију, Авакуму и Стојану је понуђено да се потурче, а у противном ће бити набијени на колац. Генадије и Стојан се потурче, да би касније побјегли и вратили се у православну вјеру.

 

Ђакон Авакум је одбио да се потурчи и Турци га поведу на губилиште. Идући кроз београдску тврђаву и носећи колац на рамену, гласно је пјевао:

 

Нема вјере боље од хришћанске!

Срб је Христов, радује се смрти;

Страшни Божји суд и вас Турке чека!

Чин`те Турци што је вама драго,

Скоро ћете и ви долијати -.

Бог је свједок и његова правда!

 

Мати га је пратила и преклињала га својим млијеком да се потурчи , а Бог ће му опростити. Ђакон Авакум одговара:

 

Мајко моја, на млијеку ти хвала!

Ал` не хвала на науци твојој!

Брзо ћеш се обрадоват` сину;

Док пред Божје изађемо лице!

 

Дошавши на стратиште, Турци му поново понуде да се потурчи, да не умре млад. Он поново одбија и пита:

 

Умиру ли Турци? Умиру - одговорише. Онда је свеједно, а прије, а послије; што прије умрем, омање ми гријеха!

 

Зачуђени Турци одусташе од убјеђивања и одлучише да му срце прободу ножем, да се не би дуго мучио и умирао у најстрашнијим мукама. Тада га мртвог набише на колац.

 

Ђакон Авакум се празнује 17/30. децембра по новом календару и Крсна је слава београдске православне омладине.

 

Тропар св. Преподобномученика Пајсија и Авакума ( глас 4 ):

 

Јако истини војини Христови,

кротостију и смиренијем возсијасте,

и за Христа доблествено пострадасте,

преподобномученици Пајсије и Авакуме,

но смерт ваша велегласно возвјешпчајем всјем:

лучше јест за Христа и отечество страдати,

нежели без Христа и всеијелиј мир сеј стјажати!

 

Као истинити војници Христови,

кротошћу и смирењем засијасте,

и за Христа узвишено пострадасте,

преподобномученици Пајсије и Авакуме,

али смрт ваша (веома) гласно објављује свима:

свјетлије је страдати за Христа и отаџбину,

него ли без Христа и цијели свијет овај задобити.

Тропар светим мученицима јасеновачким (глас 8):

 

Због вјерности Богу и Божјој правди

Пострадасте тијелом, земља се растужи;

Ал`спасосте душе, небо се весели,

А претци се ваши небом распјеваше,

На капији Раја сретоше вас с пјесмом:

"Имена су ваша у Књизи вјечности;

улазите у Рај, дјецо бесмртности..."

Сад у царству вјечном, гдје је вјечно Данас

без Јуче и Сутра, молите занас!