Светосавска омладинска заједница Епархије бањалучке

МЈЕСТО: Бронзани Мајдан, 42км западно од Бањалуке уз горњи ток рјечице Гомионице, у селу Кмећани, у подножју Змијањске висоравни.

 

СЛАВА: Ваведење Богородице

 

САБОРИ: Петровдан 12.07. Видовдан 28.06. Мала Госпојина 21.09.

 

БРАТСТВО/СЕСТРИНСТВО: 12 монахиња

 

ИГУМАН/ИГУМАНИЈА: Јефимија

 

ТИПИК: Јутарња, Часови, Вечерња свакодневно Литургија недељом и празником

 

ВЕБ СТРАНИЦА: http://www.gomionica.org/

 

ИСТОРИЈА:

 

Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородице налази се у мјесту Бронзани Мајдан. Постоји више легенди о постанку манастира Гомионице. Једна од њих постанак Гомионице везује за имена Стефана Немање и Св.Саве, а друга уз име царице Маре.

 

gomionica1.jpg

 

Поузданије вијести о Гомионици потичу из XV вијека, а први писани помен је из 1540. године у турском пописном дефтеру под именом Залужје. Постоји још једна теза, према којој су манастир Гомионицу основали монаси манастира Милешеве.

 

Гомионички монаси су крајем XVII вијека пребјегли у банатски манастир Ходош, да би се 1714. године поново вратили у стари крај.

 

1738. године тадашњи игуман и калуђери су поново приморани да напусте манастир и населе се у Пакру. Неколико година послије један дио монаха је остао у Славонији, а други се вратио у Гомионицу. Обнова Гомионице започела је 1747. године и наступиле су релативно мирне и за живот повољне прилике.

 

У Гомионици је 1880. године примио монаштво Герасим Кочић, отац Петра Кочића. Овдје се замонашио и Петров млађи брат Илија, а 1887. године и сам велики писац је почео да учи у манастирској школи.

 

Гомионица је страдала у Другом свјетском рату. Игумана Серафима Штркића су 1941. године убиле усташе.

 

gomionica2.jpg

 

Приликом њемачког бомбардовања оштећен је спрат конака и зграда Школе, а горње конструкције манастирске цркве су напукле. Послије рата Гомионица је претворена у женски манастир.

 

Комплекс манастира Гомионице састоји се од цркве посвећене Ваведењу Богородице, старог конака, дијела старе ограде, чесме и старог сеоског гробља уз манастир.

 

Дио зидног сликарства манастира је из периода око 1870. године. Након рестаураторских радова 1994-1997. године, током којих су испод тог слоја пронађене фреске из XVI вијека, млађи живопис је, заједно са фреско-малтером скинут, те је у куполи и олтару остало старије фреско-сликарство.

 

gomionica3.jpg

 

У ризници манастира чувају се вриједне иконе, рукописне и штампане књиге и предмети умјетничког занатства. Међу њима најзначајнија је икона Богородице Одигитрије, на златној позадини са краја XV или почетка XVI вијека, царске двери, иконописачко и дрворезбарско остварење раног XVIII вијека, четири низа апостолских и пророчких допојасних фигура.

 

Најстарији предмет умјетничког занаства у Гомионичкој збирци је дрворезбарени крст из XVII вијека са рељефним представама дванаест великих празника. Судећи по грчким натписима, крст је настао у некој од грчких, или вјероватније светогорских радионица.